 Književni konkurs "Ulaznica 2008"
Za NEOBJAVLJENE priče, pesme i eseje
Pravo učešća na književnom konkursu Ulaznica 2008. imaju svi autori sa područja Balkana koji pišu na bhs jezicima.
Radovi se primaju do 15. septembra 2008. godine na adresu Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija sa naznakom: za Konkurs Ulaznica 2008. detaljnije
 VESTI: Uskoro novi broj "Trash"-a NADĐUBRIVANJE SE NASTAVLJA U 4. broju TRASH-a, sem premijernih proznih ostvarenja iskusnih đubretarskih vukova Zorana Ćirića i Saše Stojanovića - Čarlija ekskluzivno će biti objavljen prevod novele kultnog pisca Hantera S. Tompsona "Meskalin", kao i neobjavljena priča Roberta E. Hauarda autora legendarnog "Konana Varvarina". Pošto se već u drugom broju područje borbe proširilo van Niša (pa i granica Srbije) očekujte grozomornu prozu horde mladih (i ne tako mladih) autora, kao i malo esejistike, intervjua i kritike. Likovne priloge za ovaj broj odradiće strip autor Predrag Stamenković iz multimedijalne grupe "Čaj odličan". detaljnije
 VESTI: Saradnik PRESSSING-a Saša Stojanović - Čarli
u mostarskoj „Škrinji“ MOSTAR CITY BLUES Mostarski Klub prijatelja knjige „Škrinja“ i portal Knjizevnost.org ugostili su književnika i redovnog saradnika našeg magazina Sašu Stojanovića i predstavili njegov časopis za Balkan – „Think Tank“. Promocija je održana u ponedeljak, 28. aprila, i potrajala je do duboko u noć, a o interesovanju publike dovoljno govori podatak da u „Škrinji“ te večeri ne samo da je tražena stolica više već je bilo i publike koja je stajala. Osim časopisa, Stojanović je mostarskom auditorijumu predstavio i svoj drugi roman „Manchester City Blues“, dok je publika svaki odlomak ispratila iskrenim aplauzima. Domaćinima, književniku Goranu Karanoviću i Gordani Šimović – vlasnici „Škrinje“, koji su učinili sve da ovo književno veče bude upamćeno kao nesvakidašnje, pridružili su se Željko Barišić, splitski književnik koji je doputovao iz svog grada samo zbog ove promocije, i pesnici Ivo Krešić i Vlatko Marinović, dok je za muzički utisak bio zadužen mostarski glumac Bojan Beribaka. detaljnije
 VESTI: konkurs za 10. Balkansku smotru mladih strip autora JUBILARNA LESKOVAČKA STRIP SMOTRA Ove godine Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra organizovaće po deseti i jubilarni put manifestaciju "Balkanska Smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 4, 5 i 6. jula 2008. u prostorijama Leskovačkog Kulturnog centra, Narodnog Muzeja u Leskovcu i Biblioteke “Radoje Domanović”. Jedan od glavnih idejnih tvoraca, animatora i organizatora jeste Marko Stojanović, redovni kolumnista i saradnik PRESSINGA i urednik našeg specijalizovanog izdanja posvećenog devetoj umetnosti STRIP PRESSING. detaljnije
 Knjige DNEVNIK USAMLJENIKA
Srđan Valjarević, Komo, Samizdat B92, Beograd, 2006. Piše: Nenad Župac Srđan Valjarević je po umetničkoj vokaciji pesnik (prvo objavljeno delo ovog književnika i jeste zbirka pesama) i njegov talenat se najbolje ispoljava u onome u čemu poezija prednjači nad prozom – a to su emocije i sažetost. I upravo te dve odrednice su glavne karakteristike njegove proze koju je kritika još ranije okarakterisala kao poetsku. I sam autor je razumeo da njegovom senzibilitetu i proznim mogućnostima najviše odgovara tzv. ispovedna forma; dakle, roman u pismima ili roman u formi dnevnika čija slobodnija kompozicija omogućava piscu da iskaže ono što je i najveći kvalitet njegovog stvaralaštva: emocije tako čiste da u čitaocu stvaraju utisak iskrenosti (na početku „Dnevnika druge zime“(2005) stoji citat iz Selina: „Prvo je postala emocija pa onda reč.“) detaljnije
 Saša Stojanović (novi odlomak iz romana "Var")
MACE, KUCE I OSTALI LJUBIMCI Ko? Onaj što je fijuknuo u Mogili? Šta s njim? Važi, ali kaži koleginici da raskopča ono dugmence na košulji. Neče? Idem ja... A vi se ispričajte medžusobno. Slobodno, ko da sam tu. Sad oče? Super. Uuh, sestro! El imaš neku drugaricu, ono, da voli sve što vole mladi? Šteta, ceo bi paviljon nočas drkao na vas dve. U stereo tehnici. Šta če ti pička, ako znaš dobro da šamaraš majmuna? Još otkako nam je uginula pušiket, svi se bacili na svojeručno. Ne šta, nego ko, sine. Uneseš mače, malo, slatko, čupavo, ispustiš pedeset evriča pored stražara, da naprasno očoravi pa ne vidi šta se mrda ispod robijaške bluze. Onda ljubimčetu povadiš zube. Dere se, u pičku materinu, po trojica ga držimo. Još pedeset komada baciš kroz prozorče čelije da nočna smena privremeno ogluvi. Posle karu svaki dan mažeš slaninom, paštetom. Čime očeš, samo da je nešto masno. A kad mače poraste... Tad si glavni. Rentiraš ga, mardeljaši ne pitaju za cenu. Kakav pas, bre! Mačka je najbolji čovekov prijatelj, keve mi rodžene. detaljnije
TATKOVA KOLUMNA
Romantična vožnja rekom uspomena:
kafanski život u Nišu, krajem prošlog stoleća i milenijuma ...A ZA GOSTI VAŽI FAJRONT! Piše: Aleksandar Blagojević Sve u svemu, tako je bilo pre dvajes-i-kusur godina. Ljudi su, sa protokom vremena, skloni idealizovanju tipa "To su bili dani, tad je bilo... bla, bla..." Jeste, imali smo kintu tada, i crvenu sošku za koju nisu trebale vize, i Radnički je harao Evropom, mlatio je i Grashopers i Fejenord i Dandi i Napoli (davija gi svi po red na zelen Čair) a nije se klao za opstanak u skraćenoj Drugoj ligi sa ekipama kao što je Kombajn Junajted iz Gornji Pičkojevac, ali Niš je onda bio mnogo veća rupa nego danas, kada izgleda manje-više pristojno. detaljnije
Intervjui Čarlsa Bukovskog (1) POEZIJU PIŠU JAKI MOMCI Godine 1986, glumac i pesnik Šon Pen, razgovarao je sa Čarlsom Bukovskim, u prisustvu njegove žene Linde. Tekst koji sledi prepisan je sa diktafona Š. Pena. Rečenice u zagradi pripadaju Penu, osim ako nije drugačije naznačeno.
detaljnije
 TV mania
VB MANIJA - Ne očekuj previše!Piše: Milan Cakić Kada jedan društveni fenomen izazove vanrednu pažnju, kada o njemu svi pričaju, što je slučaj sa "Velikim bratom", on neizostavno budi veliku znatiželju. Njime se bave mnogi novinari, tabloidi, društveni naučnici, pa i političari. Ovaj tekst predstavlja pokušaj da se objasni šta je to "Veliki brat", kako je nastao i zbog čega je postao toliko popularan. detaljnije
Film: Fest 2008 FESTOVI IZBORINa FEST-u bio, filmove gledao i tekst napisao: Dejan Ognjanović Potaknut neumoljivom marketinškom kampanjom "Izađi na FEST!" reših da i ja povećam izlaznost svojim skromnim doprinosom, a malo niže otkriću vam i za koga sam glasao. Pre toga, dve primedbe: jedino pravo glasačko mesto bilo je u Beogradu – u Nišu nema izlaženja ni na šta, jer Niš ipak nije Novi Sad, pa da ima barem 'pitino dete' od FEST-a. Kada sam polazio na daleki put, urednik me je pozdravio rečima: "Lep provod u BG želim, sa sve onaj reprizni program i filmovi što smo gi skidali sa torent još pre 3 meseca..." Ali šta zna urednik šta je film: on misli na FEST se ide da se gledaju američki hitovi koje skida u Divx formatu.
detaljnije
Pressing predstavlja: na zahtev čitalaca - još jedan odlomak iz novog romana Saše Stojanovića ŠA? Taj dan teško če da zaboravljam. Begala sam od onu pijanicu što traži pare za rakiju i viće da sam kurva, pa, odakle da zaradim za rakiju, kad ga pitam očeš da prestanem da se jebem a ti da ne piješ, pcuje mi majku i tepa me, samo u glavu me tuća, oče me poludi. Ako mu kažem nemoj on se dere još jaće, pita a šo dal če da studiraš, i opet u glavu, tad mi pcuje i tatka i majku, uzme sve pare, krije se kako pićka i bega pravo u kafanu. Šta ispoćetak? Nema ništa od toj, kaži na novinara da piše, a ti dobro drži tuj kameru, taj ugao da fatiš, da ne se vidi ova pićka ispod oko, sve mu jebem da mu jebem mrtvo, nemoj da ispadnem ružna, če da te nadžem, jebao si ćvorka, cigansko tepanje nikad neče da zaboravljaš.
Film ČARLSTON ZA OGNJENKUPiše: Dejan Ognjanović Iako je film ČARLSTON ZA OGNJENKU, u suštini, izneverio (neka) očekivanja, teško je biti strog prema njemu, iz više razloga. Pre svega, tokom dugogodišnjeg iščekivanja (zbog komplikovane postprodukcije) u brojnim napisima je stvorena fama kojoj bi slabo odgovaralo bilo šta ispod remek-dela. U slučaju ČARLSTONA, 'hajp' o tzv. Novom srpskom filmu bio je kontraproduktivan jer je stvorio vrstu iščekivanja kakvu teško da bi bilo koji film mogao da zadovolji. Osim toga, ČARLSTON ZA OGNJENKU uspeva na toliko nivoa i dospeva tamo gde je malo koji srpski film i pokušao a kamo li uspeo da gazi, da se čini pomalo nepriličnim kritikovati ostvarenje sa tolikim i takvim postignućima.
detaljnije
 Umesto novogodišnje čestitke ODGOVORI I IZGOVORIPiše: Jugoslav Joković Kažu stručnjaci iz kojekakvih humanističkih nauka da je najlakše naći opravdanje za svoje postupke, da je najlakše sebi oprostiti, naći izgovore... Naličje ove naizgled jednostavne teorije kaže da je veoma bitno i jednako dobro ne oprostiti sebi, nego se dovesti u red, voditi život u skladu sa vrednostima i pravilima, raditi i unapređivati sebe i okruženje.
Stripovanje (23): VALI VUD OD TRNJA DO ZVEZDA... I NAZAD
Piše: Marko Stojanović Iako ga je svakako opremio u na dugo putovanje od mrtvačnice preko krematorijum i kasnije preko okeana nad kojim je prosut njegov pepeo, Valija Vuda nije ubio metak kalibra 44 koji je sebi smestio u desnu slepoočnicu negde u početkom novembra 1981. Taj sudbonosni hitac mu je samo prekratio muke kroz koje je prilazio – introvertni crtač iz Minesote umro je par godina ranije, u trenutku u kome je gotovo u agoniji završio svoju zadnju tablu stripa, boreći se sa gomilom veoma ozbiljnih zdravstvenih problema koje mu je upravo bavljenje stripom (što posredno što neposredno) natovarilo na vrat...
Pressing predstavlja: odlomak iz novog romana Saše Stojanovića VELIKO OTVARANJESamo još da mi objasniš što mora da dolazam ovde na svaki šes meseca i sve će mi bude jasno. Lepo si napisao da nisam čis u mozak, koj te tepa po uši još i da me lečiš, ti nisi čuo onu mančestersku „koj od sve ovoj neje poludeo – taj stvarno neje normalan“. Molim te ko čoveka da me puštiš, a ti kontrola pa kontrola. Da je imala neka kontrola kad je trebalo niti bi ti sedeo u cepen beli mantil, niti bi ja ovde morao da ti ponavljam sve ispočetak. Al ajde, neko voli da sluša, neko da gleda, ja sam najbolje obožavao zbivanje – malo zbivam, malo keckam – dok sam mogo, što jes jes. Svako je, doktore, šuntav na svoj način, samo što na ovi bajagi normalni još nesu utvrdili tačnu dijagnozu.
Film ZAVETPiše: Dejan Dabić Scena iz trećeg Kusturičinog filma »Dom za vešanje«, kada jedan od junaka pokušava da preskoči sopstvenu senku, mogla bi biti metafora za opis njegovog filmskog opusa nakon prva dva remek-dela »Sjećaš li se, Doli Bel« i »Otac na službenom putu«. Potreba da stilizaciju magičnog realizma (koji je, na neki način, postao zaštitni znak hispanoameričke literature) i oniričke prizore, neretko na ivici apsurda (dovoljno je podsetiti se Felinija), u stilizacijskom smislu primeni na svaki film, primetna je i u njegovom najnovijem ostvarenju »Zavet«.
detaljnije
EKSKLUZIVNI INTERVJU: Nil Gejmen LJUDI U KOMEDIJAMA DOBIJAJU ONO ŠTO ŽELE,
A U HORORIMA ONO ŠTO ZASLUŽUJU(S Nilom Gejmenom razgovarao Kris Bolton 2005. godine, preuzeto s Powells.com) 
Nil Gejmen (Neil Gaiman) rođen je 1960. godine u Portčesteru, Engleska. Zanat je pekao pišući novinske članke tako da su njegove prve knjige bile biografija novoromantičarske grupe Duran Duran i zbirka intervjua sa piscem Kimom Njumenom. Preokret u njegovoj karijeri se desio kada se odlučio da radi scenarija za stripove (u čemu mu je mnogo pomogao zemljak Alan Mur). Gejmen je sa svojim prijateljem i genijalcem Dejvom MekKinom kreirao strip Sendmen, zahvaljujući kome je i stekao svetsku slavu i pomerio granice devete umetnosti i literature. Međutim, pored svog stripovskog opusa u koji se ubrajaju neka zaista izvanredna ostvarenja (kao što je, recimo, Marvelov superherojski ep "1602") Nil Gejmen je poznat i kao izvanredan pisac. Njegovi romani "Dobra proročanstva" (sa Terijem Pračetom) "Nikadođija", "Američki bogovi", "Anansijevi momci" kao i kratke priče i novele naišli su na izuzetan prijem kod publike i hvalospeve kod kritike.
detaljnije
 FilmČETVRTI ČOVEKPiše: Dejan Ognjanović ČETVRTI ČOVEK je podelio domaće filmske kritičare na one starije, koji slabije prate stranu žanrovsku produkciju, i za koje je Zečevićev film predstavljao dah svežine u učmalosti recentne domaće kinematografije – i na one druge, pretežno mlađe, koji su prema filmu bili nešto suzdržaniji, pored ostalog i zbog toga što im je njegova derivativnost bila previše očigledna. Dok su jedni hvalili korišćenje žanra zarad progovaranja 'o nama, ovde, sada', drugi su zapažali proizvoljno i polovično baratanje tim istim žanrom. U svetlu te podele, potpisnik ovih redova je sklon da pohvali ono što je ČETVRTI ČOVEK pokušao da bude, ali i da ukaže na ono gde je u tome omanuo. detaljnije
Knjige JESEN SKUPLJAČAIlija Bakić (Tardis, Beograd, 2007.) Piše: Dejan OgnjanovićČitaocima PRESSINGA Iliju Bakića ne treba posebno predstavljati: njegova priča NEOPROŠTENO objavljena je u specijalnom dodatku TAMNA ZVEZDA u okviru PRESSING-a br.47. Ne treba ga najavljivati ni onima koji makar i najpovršnije prate domaću scenu književne fantastike, budući da je Bakić zastupljen u svim relevatnim zbornicima, kako knjiškim (TAMNI VILAJET 2, 3 i 4…) tako i u okvirima časopisa (NAŠ TRAG, ORBIS, GRADINA…). Jedan deo njegovog obimnog opusa vezanog za kratku priču sada je napokon dostupan u zbirci JESEN SKUPLJAČA, kojom je odabrala da debituje nova izdavačka kuća, Tardis iz Beograda. detaljnije
 EKONOMIJA: Državni monopol u Srbiji
SVI ZA JEDNOG – JEDAN ZA SEBE! Piše: Ivana Božić Početkom 30-tih godina XX veka, u vreme velike svetske ekonomske krize, izvesni gospodin Darrow iz Pensilvanije, došao je na ideju da neke situacije iz privrednog okruženja prenese na teren igre i zabave i tako ih učini dostupnim, razumljivim i zanimljivim širokim narodnim masama. Tako je nastao monopol – poučna igra i ujedno dobar način da se prekrati vreme u iščekivanju svetlije budućnosti. Na prvi pogled deluje jednostavno. Kuće, hoteli, po 15 karata šansi i iznenađenja, 180 novčanica različitih apoena i 28 ugovora za zemljište gradova, preduzeća i prevoznika. Igra podrazumeva najmanje dva igrača i počinje bacanjem isto toliko kockica. Njen krivudavi tok stavlja igrače pred stotine izazova i upliće u mnoštvo situacija kojima gospodari brzo razmišljanje i odgovorno odlučivanje.
 PRESSING INTERVJU: ŽELJKO MITIĆ, pesnik U ediciji „Prva knjiga“ novosadske „Matice srpske“ objavljena „Neonska nesanica“ Željka Mitića iz Niša ČOVEK PEVA POSLE RATARazgovarao: Velibor Petković Svaka vremena su moderna, za one koji u njima žive. U eseju „Evropa danas“ koji je Miroslav Krleža napisao tridesetih godina prošlog veka, on primećuje da ljudi imaju običaj da, prelistavajući stare foto-albume, upiru prstom u sebe i naročito druge, i zacenjuju se od smeha pokazujući kako su se smešno oblačili i izgledali sa tadašnjim frizurama, kapama, naočarima. Isto je, verovatno, i sa idejama. I tako u krug, čovek je sklon zaboravu i samozaboravu, ali jedna stvar uvek opstaje, biblijska sujeta sujetstva. Pokušao sam da se što manje uplićem u pesnikov doživljaj stvarnosti i umetnosti, time što je u ovom intervjuu uvod napisao autor, a jedino su pitanja moja, pomalo nevešta kao i sve ostalo „što sanjam i što mi se događa“. Zato, hajde da najpre saznamo ko je Željko Mitić. Za mnom, čitaoče! detaljnije
 RECENZIJE: Vudu Popaj - "Svi unutra", (PGP RTS, 2007) Piše: Milan B. Popović Produkcija gramofonskih ploča (gde li su zaista te-ploče?) radio televizije Srbije, objavila je novu kompaktnu disketu vanserijskog liričkog žonglera (da li je samo to, jer, ispostavlja se da nije?), Zemunca, Vudu Popaja. Nakon nekoliko studijskih, atraktivnih i ugodno veselih, neopterećujuće prijatnih, umereno angažovanih, sa retkim izletima nalik onom u vidu zvučnog zaipsa-istinskog dokumenta naslovljenog sa "Fanatik", koji se našao na debi ostvarenju "Vudu epopeje", koji mu je (ili zapravo sam Vudu) otvorio put-ma šta to značilo i predstavljalo- ka širem i širokom auditorijumu. |
